Prihvatajući roditelje prihvatamo sebe

Posted on Posted in Nauči

Kad isključim nekog iz svog srca, postajem baš kao on –

Bert Helinger

Šta se dešava kada hoćemo nekoga da isključimo iz svog srca? Neretko je ta osoba baš naš otac ili majka. Mnogo puta smo ljuti na oca ili majku zbog određenih osobina, određenog ponašanja a događa se i da ne možemo da ih “podnosimo” pa čak i mrzimo zbog toga što nam “rade”. Ali šta se tu zapravo dešava? Pošto smo mi u stvari pedeset posto majka, pedeset posto otac, na koga se zapravo ljutimo? Šta ne želimo da vidimo? Čije osobine ne podnosimo? Koga odbacujemo?
Odbacujemo deo sebe. Svaki put kada ne prihvatimo neki deo roditelja u nama se javlja crna mrlja. I tako vremenom postajemo tačkasti kao leopard, nepotpuni, na tim mestima prazni. I onda očekujemo da nas neko voli a u stvari mi ne volimo sami sebe. U tom slučaju nas može voleti samo neko ko isto tako ne voli sebe. I tako imamo dve nepotpune osobe koje jedna od druge traže ljubav a ne vole same sebe. Dobra strana priče je ta što kroz partnera dobijamo ogledalo, koje nam služi da vidimo te crne mrlje, da vidimo šta krijemo u podsvesti a treba izaći na površinu i biti viđeno. Međutim, nekada, koliko god radili na sebi i osvešćivali podsvest desi se da nemamo odgovore na određena pitanja. Odgovore na ta pitanja možemo potražiti kroz Porodični raspored ( metoda tradicionalne medicine ) koji nas vodi mnogo dublje, ne samo do uzroka naših proživljenih trauma, već i do trauma naših predaka ( Transgeneracijske traume – pisaću vam i o tome) rešavajući sam uzrok traume. Na taj način možemo živeti naš život a ne život nekoga iz prethodnih generacija.
Pratite me, uvodiću vas polako u svet Porodičnog rasporeda ( Poretka ljubavi), koji svojim efikasnim isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada.
S’ ljubavlju
Marija Tričković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *