Porodični raspored

Porodični raspored ili poredak ljubavi jedna je od metoda tradicionalne medicine koje je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ozvaničilo prema čl. 6. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Službeni glasnik Republike Srbije, br.119 оd 14. decembra 2007).

Poredak ljubavi – porodični raspored je početkom 80-tih godina prošlog veka pod uticajem primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije i različitih oblika grupne terapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger. Poredak ljubavi uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored popularnog naziva „Order of Love“ poznat je i pod terminima „Familienaufstellung“, „Constellation Work“ ili „Hellinger-Work“.

Poredak ljubavi – porodični raspored je fenomenološki metod, koji svojim efikasnim isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada. To je način isceljivanja koji uključuje kako ono nama nepoznato transpersonalno, tako i unutrašnje duševno područje, isprepleteno s odnosima unutar porodice i šireg društvenog okruženja. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo delovanje na pojedinca. Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, koje nas povezuje s onim transpersonalnim, omogućava nam uvid u povezanost i smisao odnosa, često dovodeći do neverovantnog napretka, konačnog razrešenja i ozdravljenja. U radu poretka ljubavi središnje mesto zauzima osećaj s kojim se susreću učesnici odabrani da predstavljaju članove klijentovog (porodičnog) sistema. Na delu je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, na osnovu koje na telesnom i osećajnom nivou mogu da se dožive iskustva i osećanja drugih ljudi i dođe u posed spoznaje i „ znanja“ o njima, iako se pre toga nije raspolagalo apsolutno nikakvim kognitivnim informacijama.

Biti „medijum“ za iskustva drugih jeste čovekova sposobnost koja vuče korene još od prapočetaka ljudskog postojanja, dakle, kao jedno od najstarijih „znanja“ ljudskog roda. Na njega nailazimo i u mnogim drugim savremenim vidovima terapije, kao na primer u konceptima uzajamnog transfera i kontratransfera u psihoanalizi.
U poretku ljubavi dosegnut je dosad najviši stepen diferencijacije te sposobnosti. Određeni porodični raspored predstavlja takozvano „polje znanja“ pomoću kojeg se praktično oslikava energetsko stanje u okviru nekog (porodičnog) sistema, s izuzetno delotvorim isceliteljskim potencijalima. Svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informacionog polja, ovaj postupak potvrđuje i povratno dopunjava i neke prirodnonaučne pojmove, kao što su, na primer, „morfogenetska polja“ Ruperta Šeldrejka.

Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, podleže faktičkim kategorijama bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonomernostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.
U takve zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice (sistema) na pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi. Tu je i neprikosnoveno pravo na vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na jednom dubljem nivou, čime oni živi dobijaju novu životnu snagu.
Rad u polju poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapijskih metoda, ali i sposobnost praktičara poretka ljubavi da se odrekne predstave o kontrolisanju situacije,
da bi, kako Bert Helinger kaže, mogao da „radi bez namere i straha“.

„Trudeći se da nađemo pravo mesto u životu,
možemo dobiti samo mali uvid u to šta uopšte znači slediti put Velikog duha.
Na tom putu ne postoji budistički, indijanski, islamski, jevrejski, katolički, pravoslavni,
niti bilo koji drugi verski sistem.
Na takvom putu vlada univerzalna ljubav.“
Prema Bear Heartu

„Ako želimo da budemo zdravi, moramo slušati svoju dušu!
Na kraju krajeva, mi i jesmo ovde zato što ne možemo pobeći od sebe.
Dokle god čovek ne uspe sebe da vidi i pronađe u očima i srcu ljudi koji ga okružuju, biće usamljen.
Dokle god ljudima s kojima živi ne dozvoli da proniknu u tajne sfere njegove sopstvene duše,
neće spoznati pravu vrednost spokojstva i sigurnosti.
Dokle god živi u strahu da će biti raskrinkan,
neće moći da spozna ni druge niti sebe samog – biće i ostaće sam.“